Svakog jutra sestra Boba uzima prtljag, seda u kombi i kreće da krstari gradom. Nikad ne biste pogodili šta tegli na rukama – flašice pune majčinog mleka. Ono što podseća na torbu je zapravo mali, mobilni frižider, a ni kombi nije običan, već posebno dostavno vozilo.

Sestra Boba je spremna za odlazak na teren. Često samo u jednom danu obiđe desetak mama

Slobodanka Lakić skoro tri decenije radi kao medicinska sestra na Institutu za neonatologiju. Zna kako diše svako odeljenje, od prijemnog do intenzivne nege. Ali poslednjih dvanaest meseci vreme provodi u Banci humanog mleka, druži se sa porodiljama, animira ih da postanu donorke i uči ih kako da iskoriste mleko koje imaju u izobilju.
– Kod nas dolaze najugroženije bebice, prevremeno rođene, novorođenčad veoma male težine i teško bolesne bebe – nabraja. – Da bismo našim malim pacijentima omogućili najzdraviju ishranu, na Institutu je osnovana prva Banka humanog mleka u regionu.
Zadovoljna je sestra Boba što konačno može da kaže da danas ni u Srbiji nije komplikovano biti donorka mleka. Stvari su se promenile nabolje!

I malo je često mnogo
Pre godinu dana, zahvaljujući projektu „Podrška razvoju prve banke humanog mleka u Srbiji“, koji su pokrenuli „Rosa“ i Institut za neonatologiju, ova ustanova dobila je dostavno vozilo kojim se prikuplja mleko od majki dojilja.
– Roditelji više ne moraju sami da donose mleko na Institut. Mi, medicinski radnici, odlazimo kod svake majke ponaosob. Prvo joj pokazujemo kako da održava higijenu ruku i dojki, a onda joj dajemo pumpicu i specijalne bočice za odlaganje mleka – priča sestra Boba i kaže da je potvrda uspeha projekta stigla i iz inostranstva kada su u oktobru prošle godine postali članovi Evropske asocijacije banaka mleka.
Majke, javite se. Ne bacajte mleko koje je zlata vredno, poručuje sestra Boba. Titula donorke neće vam oduzeti puno vremena, a učinićete mnogo.
– Nekad je samo pet mililitara majčinog mleka dovoljno da se ugroženoj bebi spasi život. Ljudi misle da su potrebne ogromne količine, a nisu svesni da je za to često dovoljna samo jedna kafena kašičica belog blaga – priča sestra Boba i ističe da je konzumiranje majčinog mleka od istog značaja kao za bolesnog čoveka transfuzija krvi.

Svedok sam mnogih čuda
Različite ljudske sudbine prepliću se u zgradi ustanove u kojoj sestra Boba radi. Samo ona i njene kolege znaju kako izgleda tešiti neutešne.
Godišnje na Institutu u proseku boravi oko hiljadu novorođenčadi, a preživi čak 97 odsto beba koje na rođenju imaju težinu od 1.200 do 1.500 grama. U Srbiji se godišnje prevremeno rodi više od 8.000 beba, od čega je 5.000 teško bolesno. Boba je i sama gledala kako se čuda događaju.
– Najmanje preživele bebe imale su samo oko 500 grama - kaže.
Navikla je sestra Boba na takve prizore, još kao učenica Srednje pedijatrijske škole dolazila je u istu zgradu na praksu.
Pamti da je u to vreme Institut bio Zavod za prevremeno rođenu decu.
– Oduvek sam želela da se bavim decom, ona su nešto najlepše i najčistije što postoji na ovom svetu. Ništa me ne ispunjava kao rad s njima – kaže i otkriva da kod kuće ima svoje dete, svoj ponos, ćerku Aleksandru (14).

Milena Ćorsović (34) je jedna od donorki humanog mleka. Diplomirani je ekonomista, ima 34 godine i pre dva meseca rodila je ćerku Milicu. Udata je za Danila. Nije prošlo ni osam dana od porođaja, a Milena je pozvala Institut sa željom da pomogne ugroženim bebama. Sestra Boba je ubrzo stigla sa opremom i uputstvima.

– Кad sam se porodila, bilo je jasno da ću mleka imati na pretek. Greota da bacam ono o čemu drugi sanjaju.

Željana Bogosavljević (25) po obrazovanju je ekonomski tehničar. Mlada mama uživa uz ćerkicu Lauru koja će uskoro napuniti tri meseca. Muž Goran joj je ogromna podrška.
– Laura je mirna beba – ponosno priča, pa se hvali da odlično i napreduje. – Za mesec dana dobila je 1.200 grama. Otkako sam ušla u proces davanja mleka, animiram sve svoje drugarice koje će uskoro postati mame. Stvarno je divno pomagati bebicama.

I tokom prve trudnoće imala sam puno mleka, ali u to vreme nije postojala banka humanog mleka u ovoj formi. Sada, sa drugim sinom sve je puno lakše. Srećna sam što nekome mogu da pomognem. Prirodno je da se nađemo jedni drugima. Mleko je bebama i hrana i lek. Zato je važno da se u ovaj proces uključe sve majke koje imaju viška mleka, poručuje Nina Kostić (28), diplomirani ekonomista i majka dva sina – Viktora (3) i tromesečnog Vasila.

"Podržimo početak života - pomozimo prevremeno rođenim bebama"

Tokom tri meseca trajanja kampanje ostvareni su prvi rezultati – kupljena je najsavremenija pumpa za izmlazanje mleka koja majkama na Institutu olakšava taj proces jer ujednačenim ritmom stimuliše i izvlači mleko, ne dozvoljavajući da se višak zadrži. Osim toga, sakupljen je deo sredstava za nabavku novih inkubatora, a određen deo sredstava usmeren je i na edukaciju zaposlenih na Institutu.

MIT: Važno je oprati bradavice prije svakog podoja.

Činjenica: Nije nužno prati bradavice prije podoja. Čak štoviše, to može ukloniti podmazujući antibakterijski sloj koji luče Montgomerijeve žlijezde. Pranje toplom vodom tokom dnevnog tuširanja dovoljno je da održi higijenu bradavica. Preporuča se nekorištenje sapuna, osim ako vas tako savjetuje vaš liječnik ili pedijatar, budući da to može uzrokovati suhu kožu I iritaciju . Također, vaš specifičan miris pomaže djetetu da nađe svoj put do prsa. Bebe vole mamin miris više od ičeg drugog!

Nakon mesec dana odete na prvi pregled i merenje tezine kod pedijatra i ustanovi se da je beba premalo dobila na težini.

Taj stres i osjećaj krivice čak i kod majki koje su ipak odlučile dojiti može dovesti do smanjenja mleka. Mnoge majke se u ovom trenutku, nažalost na preporuku lekara, odlučuju za formulu kao izlaz iz te situacije.

Istrazivanje uradjeno u Italiji 2001. na 686 donesene djece (Manganaro) pokazuje da je 7,7% od svih isključivo dojenih beba izgubilo 10% ili više od svoje porođajne težine. Od toga je kod 74% djece uzrok tome bila loša tehnika dojenja. U 26% slučajeva uzrok je bila zakasnela produkcija mleka. Preporuka izvedena na osnovu ove studije bila je da se deci proverava težina peti dan od rođenja kako bi se spriječila dehidracija i ostali zdravstveni problemi.