Moja ćerka je pri rodjenju odmah odvena na sprat gde su samo bebe, bila je u inkubatoru, na kiseoniku, imala  je lupanje srca, infekciju disajnih organa, izbacivala zelenu plodovu vodu tu je bila 3 dana da bi rekli da moraju da je prebace u Deciju bolnicu.

Od kako sam se porodila osecala sam da mi je stiglo mleko, niko od sestara nije hteo da mi pomogne da se izcedim jer beba nije pored mene, moraju drugim majkama da pomazu. Mene su sutra dan otpustili bez bebe po dolasku kuci dosla mi je privatno patronazna jer ona iz drzavne ne dolazi dok beba nije tu, dala mi je savete kako da se cedim na svaka 3 sata da mi se uspostavi laktacija i da ne izgubim mleko dok ne sredim papire da i ja budem sa bebom. U Ponedeljak sam uspela da ostanem na odeljenju za mame a mala je sa intzivne nege prebacena na neonatolosko odeljenje i tu sam nastavila da se cedim jer su rekli da ne mogu da je dojim zbo g toga sto mi beba nece napredovati jer imam uvucene bradavice. I to je tako trajalo ja nisam smela da se svadjam sa njima jer je maloj infekcija presla u sepsu, pa sam se bojala za njeno lecenje cedila sam se jos narednih 17 dana dok nismo izasle kuci. Onda mi je jedna od drugarica koja ima dete rekla da je imala isti problem i da su joj silikonske bradavice koje se kupuju u apoteci i da samo na njih nakapljem par kapi mleka i da ce mala prhivatiti. U pocetku je odbijala jer je bila navikla na flasicu ali sam je ja kod kuce non stop nudila i ona je kroz par dana prihvalila ali nije izvlacila dovljno pa sam imala 4 puta matitis sa sve 40 temeraturom. Savetovali su mi da zbog cestog vracanja matitisa trebam da obustavim dojenje ali nisam na to ni pomisljala, odbila sam ginekologov predlog i nastavila dojenje.

Dojila sam je iskljucuvo samo sa mlekom do 6 meseci a posle uvodila namirnice, uspele smo do 17 meseci jer sam iznenada morala na operaciju pa sam izubila mleko. Ovim putem dajem svoju podrsku svim majkama koje imaju u pocetku poteskoca sa uspostavljanjem laktacije, matitisima, i svemu sto se jos moze desiti za dojenje je najbitnije dobra volja i zelja da se svoja beba hrani najkvalitetnijim mlekom-majcinim.

Tekst napisala članica Grupe za podršku dojenju

Od kako sam saznala da sam trudna odlučila sam da po svaku cenu dojim svoju bebu.

Inače, mleko mi je krenulo u sedmom mesecu trudnoće , toliko da sam do porođaja morala da stavljam vatu u grudnjak.

Moja princeza je , inače, rođena u terminu i odmah je počela da siki. Bilo mi je pomalo naporno u početku jer sam imala mnooogo više mleka nego što je njoj potrebno pa sam morala da se izmlazam da nebi dobila mastitis. S obzirom da je od početka sikila na sat ipo-dva a moje bradavice nisu bile spremne na to, pojavile su mi se ragade  i nekoliko puta su mi čak i krvarile bradavice. Ali, sve se to zanemari i izleči ako je jaka volja i želja za dojenjem.

Sikila je na zahtev sve do 15 meseci i 17 dana . Sikila bi bar do dve godine da nisam morala da počnem sa hormonskom terapijom jer su mi se javljala krvarenja van ciklusa. Evo, sad ima skoro 19 meseci i još nije zaboravila svoju siku. Mazi se sa njom i ako zna da mama više nema mleka.

Svim budućim mama bih rekla da ne odustaju koliko god imale mleka ili problema sa  laktacijom. Ne samo što je dojenje najzdraviji vid hrane za naše anđelčiće već je i neopisiv osećaj kada to malo biće leži na našim grudima.  Božanstven osećaj bliskosti, povezanosti, ljubavi.....

Sve vas pozdravljam,

Milena Diškov

Tekst napisala članica Grupe za podršku dojenju

Evo, odlučila sam napisati nešto o dojenju iz vlastitog iskustva.
Prvenstveno jer po nekoliko stvari nismo imali tipičan početak, niti u vezi poroda, niti u vezi dojenja.

Ovako je počelo. Otišli smo na tečaj za trudnice i tamo nam je sestra rekla par činjanica o dojenju koje nikad pije nisam čula. Shvatila sam da ja o dojenju pojma nemam a o trudnoći sam već sve živo naštrebala. Bacila sam se na proučavanje dojenja, čitala knjige, forume, brošure... Ma već i prije poroda sam bila sigurna da ću dojiti, da ću imati dovoljno mlijeka, da će beba biti pravi mali sisavac.