(Srđan Pečeničić)

Ako ste primetili da vam je koža tokom hladnih meseci suva, ako vas grlo grebe, a elektricitet „trese” svaki put kada priđete slavini, šporetu ili računaru, krivac za sve ove probleme verovatno je suv vazduh. Čovek se najbolje oseća kada je relativna vlažnost vazduha oko četrdeset procenata, dok tokom jeseni i zime, naročito u prostorijama koje se greju na struju ili centralno grejanje, vlažnost naglo opadne – ponekad na samo deset odsto.

Kada je vazduh suv čovek lako gubi koncentraciju i umara se. Koža tada ne može da nadoknadi izgubljenu tečnost upijajući vodenu paru iz vazduha, pa se isušuje. Nedovoljna vlažnost vazduha naročito nepovoljno deluje na disajne organe, pošto su suvo grlo i isušena nosna sluznica osetljiviji i podložniji infekcijama.

Suv vazduh nije štetan samo po čoveka, već i po celo okruženje. Kada nema dovoljno vlage u vazduhu, sobne biljke venu i suše se, drveni podovi se isušuju i pucaju, rasušeni žlebovi parketa se rastavljaju, a ivice tapeta počinju da se odlepljuju od zida. Zbog povećanog statičkog elektriciteta u suvom vazduhu, velika šteta može da nastane i na osetljivoj elektronici, pre svega na računarima i televizorima.

Ukoliko imate ovakvih problema, možete ih rešiti vrlo jednostavno. Dovoljno je samo povećati vlažnost u prostorijama, tako što ćete na radijator ili peć staviti posudu sa vodom. Zagrejana voda ispariće i povećati postotak vodene pare u vazduhu. Pored toga što ćete u takvoj prostoriji lakše disati, možete smanjiti i račun za grejanje: kada vazduh bude dovoljno vlažan i vama će biti toplije.

Oni koji to sebi mogu da priušte, atmosferu u svom domu mogu učiniti prijatnijom i uz pomoć ovlaživača vazduha. Ovi aparati dele se na one koji ispuštaju toplu paru, istovremeno zagrevajući vazduh, i one koji u vazduh šalju okom nevidljive kapljice hladne vode. Pored funkcije ovlaživanja vazduha, većina ovih aparata služe i kao jonizatori. Ako imate malu decu ili kućne ljubimce, budite pažljivi prilikom upotrebe toplih ovlaživača vazduha, jer se vrela voda iz njih može prosuti.

Većina savremenih ovlaživača ima ugrađen i merač vlažnosti vazduha, pa se automatski isključuju kada koncentracija vodene pare u vazduhu dostigne željeni nivo. Međutim, ako vlažnost vazduha regulišete uz pomoć običnih posuda sa vodom, budite pažljivi da ne preterate, pošto je previše vlažan vazduh jednako štetan kao i onaj koji je izuzetno suv. Na preveliku vlažnost u prostorijama ukazaće vam najpre prozorska stakla: ako se često zamagljuju, i to po celoj površini, vazduh je previše vlažan. U prostoriji sa idealno vlažnim vazduhom zamagliće se samo uglovi ili donje ivice prozora.

Zgrade sa dobrom toplotnom izolacijom zadržavaju više vlage u prostorijama pa bi tokom hladnih meseci kupatilo posle kupanja i kuhinju u vreme kada duže kuvate trebalo provetravati, kako biste se rešili suvišne vodene pare.