Ukoliko majke pocinju avanturu zvanu dojenje sa odredjenim predrasudana o nacinu dojenja, preciznije o tome koliko cesto treba dojiti bebu i koliko podoji moraju da traju, jako lako se nadju u problemu zvanom „ Imam li dovoljno mleka“. Bebine navike u sisanju su razlicite tako da ritam koji je jednoj bebi odgovarajuci moze da bude potpuno neodgovarajuci za drugu. Kolicina mleka koju majka stvara zavisi od ucestalosti podoja i efikasnosti kojom beba sisa.

Ukoliko beba kvalitetno sisa to sisanje ce izazvati reakciju u maminom telu tj  hipofiza ce poceti da ispusta dva hormona, oksitocin i prolaktin. Prolaktin je hormon koji utice na stvaranje mleka. Sto beba cesce i efikasnije sisa vise prolaktina se ispusta u organizam i dojke vise mleka stvaraju. Ukoliko beba ima potrebu za vecom kolicinom mleka od one koju dobija morace ili cesce da sisa ili efikasnije da bi stimulisala stvaranje vece kolicine mleka.  Drugi hormon, oksitocin, utice na kontrakcije u samim dojkama tako sto gura mleko iz mlecnih celija, kroz mlecne kanale, bradavicu do bebinih usta. Ovaj proces se obicno naziva Let down refleks ili refleks ispustanja mleka.

Proizvodnja mleka je usko povezana sa pravilom ponude i potraznje. U pocetku mamino mleko nezna koliko mleka je potrebno bebi ali cestim podojima – bar 8-12 podoja u 24 sata – telo ce dobiti poruku koliko to mleka stvarno treba njenoj bebi. Pocece da stvara onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Cesti ali kraci podoji (bar 20-30 minuta) stvaraju i odrzavaju zalihu mleka mnogo efikasnije nego redji ali duzi podoji.

Ukoliko je majka zabrinuta za kolicinu mleka koju nudi svojoj bebi najbolje je da obrati paznju na bebine mokre pelene. U toku prvih par dana po rodjenju, dok jos uvek dobija samo kolostrum, beba ce upiskiti svega jednu do dve pelene. Od trenutka kada mami nadodje mleko beba bi trebalo da ima 6-8 mokrih pamucnih pelena ili 5-6 pelena za jednokratnu upotrebu dnevno (24 sata).

Ukoliko majka nemoze da proceni kako izgleda „mokra pelena“ onda je najbolje da uzme pelenu i da u nju sipa 3-4 supene kasike vode. Na ovaj nacin je najlakse videti kako izgleda pelena u koju je beba piskila jednom.

Posle navrsene seste nedelje broj mokrih pelena moze da se smanji na 5-6 mokrih platnenih pelena ili 4-5 pelena za jednokratnu upotrebu ali ce se njihova tezina tj kolicina urina koju beba ispiski povecati. Do ovoga dolazi zato sto bebinabesika raste i sposobna je da zadrzi nesto vecu kolicinu urina u sebi pre nego sto ga beba izbaci. U bilo kom uzrastu urin bi trebao da bude svetle boje i blagog mirisa.

...

U prvih nekoliko dana po rodjenju bebina stolica (kaka) je tamne boje i zove se mekonijum. Ovo je stolica koja se skupljala u bebinom telu jos dok je bila u maminom stomaku.  Kolostrum je prirodni laksativ i on pomaze bebi da lakse izbaci mekonijum. U toku prvih 24-48 sati od nadolaska mleka u maminim dojkama bebine stolice ce promeniti boju i sastav. Kada se konacno izbaci sav mekonijum bebina stolica ce biti bez oblika, gustine recimo kao kasica od graska a boja ce joj biti zuta – zuto zlatna – ili delimicno zelena. Poneka stolica zelene boje je takodje normalna pojava. Miris bi trebao da je blag i da nije neprijatan.

Stolica postaje ucestalija kako se bebi vraca izgubljena kilaza posle porodjaja i kako pocinje da napreduje. Vecina beba ce imati 2-5 stolica za 24 casa. Mnoge bebe zadrzavaju ovaj ritam sve dok su isklucivo dojene. Ukoliko je stolica mala tek da umaze pelenu onda ce ih biti vise u toku dana. Kada je stolica obimna onda je dovoljna i jedna stolica u nekoliko dana. (ovo je uobicajna pojava kod beba starijih od sest nedelja) Ukoliko je broj stolica odnosno njihova kolicina manja od vec opisane potrebno je da se obrati paznja na broj podoja, broj mokrih pelenae u toku 24 sata i napredovanje bebe. Moguce je da neka beba varira od uobicajnog ritma praznjenja creva ali je takodje obavezno da se obrati paznja na to da li beba dobija dovoljan broj podoja, da li sisa efikasno i da li dobija dovoljnu kolicinu zadnjeg kaloricnog mleka, koje je bogato kalorijama.

Mnoge bebe zadrzavaju ovakav ritam praznjenja creva sve dok su iskljucivo dojene. Sporiji ritam praznjenja creva moze da bude sasvim normalan od starijih iskljucivo dojenjih beba. Neke od njih imaju stolicu svega jednom u sedam dana bez znakova konstipacije (zatvora) (kao sto su suva i tvrda stolica).

...

Neke majke primecuju da im kolicina mleka u dojkama varira u toku dana. Uglavnom su im dojke punije u prepodnevnim satima a manje pune u poslepodnevnim i vecernjim satima. U ovakvim slucajevima cesci podoji u popodnevnim i vecernjim satima ce stimulisati stvaranje vece kolicine mleka koja je bebi potrebna.

Lazni alarm

Neke majke misle da imaju problem sa kolicinom mleka iako je kolicina mleka koju daju bebi sasvim dovoljna. Uglavnom uocavaju simptome ponasanja koje je nesto drugo prouzrokovalo ili ih brine ponasanje bebe koje je ustvari potpuno normalno za dojene bebe. Ukoliko vasa beba ima dovoljno mokrih pelena, dovoljno kaki i napreduje u tezini, onda nista od dole navedenog ne bi trebalo da vas brine:

Beba cesto sisa. Mnogo beba ima jako veliku potrebu da sisa kao i da cesto budu u maminoj blizini. Cesti podoji zadovoljavaju ove potrebe iako beba nema potrebu za vecom kolicinom mleka.

Beba izgleda gladna sat vremena nakon podoja. Ljudsko mleko se mnogo brze absorbuje iz digestivnog trakta. Ono je takvog sastava da stvara mnogo manje opterecenje na bebin sistem za varenje od adaptiranog mleka tako da biva brze svareno. To je razlog zasto se bebe koje se doje hrane cesce od beba koje se hrane adaptiranim mlekom.

Beba iznenada povecava frekvenciju i/ili duzinu podoja. Bebe koje su bile pospane kao novorodjencadobicno se „probude“ oko druge - trece nedelje starosti i pocinju cesce da traze podoje. Bebe takodje imaju i skokove u razvoju (oko druge nedelje, seste nedelje i treceg meseca). U toku ovih skokova sve bebe traze cesce podoje da bi stimulisale vecu proizvodnju mleka.

Beba iznenada skracuje trajanje podoja, mozda na 5-10 minuta za jednu dojku.  Postoji mogucnost da je beba u stanju da izvuce dovoljnu kolicinu mleka jer je postala jaca i iskusnija.

Beba je nervozna. Vecina beba ima svoje trenutke u toku dana kada su nervoznije i razdrazljive. Ovo se uglavnom desava u isto vreme svakog dana. Ima beba koje su razdrazljive svo vreme. Razdrazljivost moze biti pruzrokovana raznim stvarima a ne samo gladju iako se cesto ne primecuju. Mnoge majke nazalost pomisle da beba ne dobija dovoljno mleka. ...

Mamine dojke „cure“ malo ili nimalo. Curenje dojki nije znak da li majka prizvodi dovoljno mleka. Majke cije dojke cure u toku podoja primecuju da curenje mleka izmedju podoja vise ne predstavlja problem kada se uspostavi ponuda i potraznja.

Grudi su odjednom postale mekse. Ovo se desava zato sto se u toku prvih nedelja stabilizuje ponuda i potraznja. Dojke prestaju da budu prepunjene kao u prvoj nedelji – dve.

Majka nikada ne oseca let down (refleks ispustanja mleka) ili taj refleks nije vise jak kao nekada. Vremenom ovo se moze desiti. Neke majke ne osecaju ispustanje mleka ali one mogu da nauce da prepoznaju efikasno sisanje tako sto ce pratiti ritam sisanja njihove bebe. Na pocetku podoja ritam je jak i brz da bi zatim presao u lagani ritam, par puta beba sisa pa proguta, napravi pauzu pa ponovo par puta povuce, proguta, pa pauza i tako u krug do kraja podoja.

Beba je merena pre i posle podoja i receno joj je da beba nije dovoljno sisala. Merenje posisanog mleka pre i posle podoja se pokazalo neefikasnim. Moze se uzeti u obzir jedino ako se radi duze vreme. Cak i tada ovaj metod nje pouzdan. Bebe imaju svoj ritam kada i oliko ce sisati. ...

Beba prihvata flasicu posle podoja. Vecina beba ce rado „piti“ iz flasice i kada im je stomak pun jer sve bebe vole da sisaju. Ovo nemora da znaci da je beba gladna.

Majka moze da izmuze samo malo mleka. Izmlazane mleka je vestina koja se vremenom i praksom uci. Kolicina mleka koju majka izmuze nije pokazatelj stvarnog stanja (kolicine) u dojkama.

Ako ste i dalje zabrinuta mama pogledajte poglavlje 10. „Napredovanje u tezini“ (uskoro)

Kada beba pocne da jede cvrstu hranu

Majcino mleko je preporuceno kao osnovna hrana za bebu u toku prve godine zivota. Posto se cvrsta hrana (dohrana) daje kao dodatak obroku, majke bi trebalo sve do prvog rodjendana prvo da nude dojku pa tek onda da dodaju cvrstu hranu. Postepeno se povecava kolicina cvrste hrane.

...

Nudeci bebi prvo podoj majka moze da bude sigurna da beba dobija dovoljno mleka koje je potrebno bebi za rast. Kada beba (dete) napuni godinu dana vreme je da se prvo daje cvrsta hrana a podoj se ostavlja za posle obroka ukoliko beba zeli da sisa.  (Vise informacija o uvodjenju cvrste hrane u delu 5. „Uvodjenje cvrte hrane“. (uskoro)

...

Nocni podoji

Bebe rastu jako brzo i zbog toga imaju potrebu da sisaju i nocu. Jednako dojke mogu da se prepune ukoliko se neprazne 5,6 ili vise sati bez prestanka u toku noci. Ukoliko se dojke prepune postoji mogucnost da dodje do mastitisa. Isto tako beba moze imatu teskoce da prihvati dojku koja je prepunjena.

Mnoge bebe se bude nocu da sisaju cak i kada prerastu naziv beba i postanu dete. Razlozi za nocno budjenje mogu da budu: glad, rast zubica, nemir zbog nove faze u rastu bebe i usamljenost. Pored ovih razloga uvek moze da se desi jos nesto. Beba koja je do skoro spavala maltene celu noc takodje moze da pocne da se budi nocu zbog zubica ili iz nekog drugog razloga.

Cak i veca beba moze da ogladni u toku noci. Desava se da deca starosti oko 10 meseci pocnu da se bude trazeci dojku.

Postoji mnogo alternativnih resenja koja mogu da olaksaju nocno dojenje. Bebin krevetic moze da se stavi uz mamin krevet. Dusek ili vreca za spavanje moze da se stavi na pod pored roditeljskog kreveta. Moze da se stavi krevet ili dsek u bebinu sobu na kom se mama ispruzi nocu da podoji bebu pa sa njom nastavi spavanje do jutra ili je ostavi na tom krevetu a ona se vrati us voju sobu...Moguce je i staviti jednostavo dete u krevet sa roditeljima da se podoji i nastaviti spavanje zajedno, deo noci ili cak celu noc. Majka treba jednostavno da se potrudi da udovolji svojim i bebinim potrebama jer bebe tao brzo odrastu.